Kratak odgovor: Termin „artificial intelligence” prvi put je upotrebljen 31. avgusta 1955. u predlogu Dartmutske radionice, koji su potpisali John McCarthy, Marvin Minsky, Nathaniel Rochester i Claude Shannon. Sedamdeset godina kasnije, AI omogućava da i neko ko nije programer, opisujući šta želi, sam napravi sajt, webshop ili aplikaciju.
Kada je zapravo nastao pojam veštačke inteligencije? Datum je preciznije zabeležen nego što bi se reklo: 31. avgusta 1955. godine prvi put je upotrebljen termin „artificial intelligence”. Tog dana datiran je predlog za letnju istraživačku radionicu na koledžu Dartmouth, koju su predložili John McCarthy, Marvin Minsky, Nathaniel Rochester i Claude Shannon.
Glavno pitanje na koje odgovaram: kako smo za sedamdeset godina od ideje u naučnom predlogu stigli do toga da svako može da napravi softver uz AI?
Šta su naučnici 1955. želeli da istraže?
Pitali su se da li mašine mogu da koriste jezik, formiraju pojmove i rešavaju probleme koji su do tada zahtevali ljudsku inteligenciju. U originalnom predlogu napisali su da polaze od pretpostavke da se „svaki aspekt učenja ili bilo koja druga osobina inteligencije u principu može toliko precizno opisati da se može napraviti mašina koja ga simulira”.
Sama radionica održana je u leto 1956. i danas se smatra trenutkom kada je veštačka inteligencija postala posebna naučna oblast.
Šta se promenilo od tada?
Danas neko ko nije profesionalni programer može da sedne za računar, objasni AI-ju šta želi i napravi webshop za svoju porodičnu firmu. Meni je to neverovatno i mislim da je to jedna od najvećih promena koje nam je AI doneo: da ideju koju imamo u glavi pretvorimo u nešto što zaista radi.
Zanimljivo je da se sve vrti oko istog pitanja kao 1955: jezika. Naučnici su se pitali da li mašina može da razume jezik, a danas upravo jezikom, običnim opisom onoga što želimo, upravljamo AI alatima koji pišu kod.
Šta danas možeš da napraviš uz AI?
sajt za svoj biznis ili lični brend,
online prodavnicu,
web aplikaciju,
alat koji ti olakšava svakodnevni posao,
potpuno novi digitalni proizvod, poput platforme sa pretplatom.
Stvari za koje su nam do skoro bili potrebni programeri, agencije, veliki budžeti i meseci rada, danas možemo da pokušamo da napravimo sami uz pomoć AI-ja. Ovaj način rada zove se vajb kodiranje: ti opisuješ, AI piše kod, a ti vodiš proces i proveravaš rezultat.
Šta ti je potrebno da kreneš?
Ne treba ti diploma iz programiranja. Potrebni su ti:
jasna ideja šta želiš da napraviš i za koga,
proces koji te vodi od ideje do objavljenog projekta,
spremnost da učiš kroz praksu, jer se najviše nauči na prvom pravom projektu.
Upravo zbog toga sam napravio LudusVibe, da ti pokažem proces koji i sam koristim kada uz pomoć AI-ja pravim sajtove, platforme i aplikacije.
Zaključak
Od predloga iz 1955. koji je postavio pitanje da li mašina može da misli, stigli smo do alata kojima običnim jezikom pravimo softver. Ako već neko vreme imaš ideju za sajt, aplikaciju ili online prodavnicu, a tehnički deo te sprečava da kreneš, pogledaj LudusVibe edukaciju. A ako nisi siguran da li ono što želiš može da se napravi, piši mi i u jednoj rečenici opiši šta želiš, reći ću ti iskreno odakle bih ja krenuo.
